Како су Сремски Карловци добили име
Постоји више мишљења о постанку имена овог места.
Српски краљ Драгутин је на простору данашњих Карловаца имао свој летњиковац. Као владар често је долазио овде у лов где је настанио сталну стражу својих ловаца. Настанили су се у долини која је тад и добила назив Стражилово.
Ови ловци су у околини били познати као „Кара-ловци“ тако су први становници и њихово место добили име – Карловци. Словенско име Карловци први пут је забележено 1533. год.
У 14. веку када се владар Карло Роберт I Угарски повукао, настанио се у свом замку на доњем Дунаву. Са његовим доласком у околини је подигнуто место под именом „Caroli vicus“, што значи Карлово село. Познато је да је од овог периода ту постојала и тврђава Каром коју су срушили Турци 1521. године.
Из књиге: Василије Константиновић, Тридесет дана на убаву путу (Сремски Карловци, 1899).
Како је сачуван фонд Спомен-библиотеке у Карловачкој гимназији
У Карловачкој гимназији је за време Другог светског рата делимично страдала њена библиотека. На почетку владавине НДХ из библиотеке је однето много књига штампаних ћирилицом из 18. века. Немачки официри су потом пустошили и односили фонд библиотеке Карловачке гимназије, користећи чак један део књига као огрев.
Један немачки официр зауставио је војнике који су односили књиге у сандуцима како би разгледао и видео шта је у питању, отворио је један насумично изабран сандук у ком су биле књиге на немачком језику, затражио је да их врате и оставе књиге одакле су их узели. Тада је само један део књига био на немачком језику, а у Спомен-библиотеци Карловачке гимназије и данас се чувају највреднија прва издања старих и ретких књига на више језика. Овај догађај Карловчани су генерацијама препричавали. Да ли је случајност, или не? Фонд библиотеке је у највећој мери сачуван.
Извођење прве српске позоришне представе у Карловцима
У Сремским Карловцима је изведена прва забележена нововремена српска представа 1734. године.
Прву драму у српској књижевности написао је и режирао Емануел Козачински у Сремским Карловцима 1733. под називом „Трагикомедија содержашчаја в себје тринадесјат дјествији“, а његови ученици су извели ову школску драму јуна 1734. године.
Траедокомедија Козачинског је сачувана захваљујући препису Јована Рајића, ђака и глумца у представи Емануила Козачинског који је објавио ово дело под називом „Трагедија сиреч печалнаја повјест о смерти последњаго царја сербскаго Уроша Пјатаго и о паденији сербскаго царства“ у Будиму 1798. године.
Јован Рајић, Трагедија сиреч печалнаја повјест о смерти последњаго царја сербскаго Уроша Пјатаго и о паденији сербскаго царства (Будим, 1798).
Љубица Петковић