Жозе Сарамаго: „Не постоји слепило, него само слепци”
Роман „Слепило” Жозеа Сарамаг апредставља снажну друштвену алегорију која кроз мотив масовног ослепљења преиспитује моралне, етичке и цивилизацијске вредности савременог човека.
Роман „Слепило” Жозеа Сарамаг апредставља снажну друштвену алегорију која кроз мотив масовног ослепљења преиспитује моралне, етичке и цивилизацијске вредности савременог човека.
Панорамска слика преломних година историје XX века, године пре, током и након Другог светског рата, дата је фрагментарним описима судбина за историју наизглед небитних ликова, без чије трагике, пак, она не би била то што јесте: слика сумрака цивилизације.
Можда је прича о неоствареној љубави била исувише жанровска за тада младог писца који је у Србији објављивао само записе у „женском часопису“ а „озбиљне књиге“ само у Хрватској, па је хтео да овај роман буде попут Дунава широк, или још боље, да као Сава из Загреба уђе у Београд.
Почела бих ово парафразирајући једног од најзначајнијих југословенских рок новинара, Бранка Вукојевића, који је још пре више деценија писао да је питање да ли је рокенрол уметност, још увек, дилема само глувих.
Представа о граду као двоструком има своје извориште у урбаном фолклору Петрограда, у такозваном „миту о Петрограду“ који сеже до времена оснивања града, а који је био жив и у Гогољево време.
Роман британског аутора Вилијама Голдинга Господар мува објављен је 1954. године. У почетку се споро продавао, али 1960-их година добија култни статус, те почиње да се проучава у школама и универзитетима широм света.
Такозвано „питање еманципације“ сељака, односно укидање феудалног система у Русији, била је горућа тема међу руским интелектуалцима 19. века. Неодложност и хитност доношења реформе заступали су сви, од најблажих либерала па све до, тада револуционарно настројених, демократа.
Како вештачка интелигенција продире у сва поља људске делатности и утиче на аспекте свакодневног живота, тако продире и у библиотечко-информациону професију. Аутоматизација библиотечких услуга, аутоматизоване базе података и електронски дигитални сервиси у библиотекама подразумевају примену вештачке интелигенције са уским опсегом способност
Кратку форму сам заволео раних седамдесетих као гимназијалац „откривши” научну фантастику. Но у времену потом музика (прогресивни рок) ми је показала да сложенија (обимом већа) форма омогућује дуже трајање уживања, …
Kултна прича о тинејџерском бунту, роман Ловац у житу, Америчког писца Џерома Дејвида Селинџера је објављен 1951. године, као роман за одрасле, јер у то време жанр омладинске књижевности није постојао.