Машинско учење и виртуелни извори у библиотекама
Како вештачка интелигенција продире у сва поља људске делатности и утиче на аспекте свакодневног живота, тако продире и у библиотечко-информациону професију. Аутоматизација библиотечких услуга, аутоматизоване базе података и електронски дигитални сервиси у библиотекама подразумевају примену вештачке интелигенције са уским опсегом способности (artificial narrow intelligence). У библиотечко-информационој делатности унапређује се имплементација машинског учења која је увелико заступљена у индексирању садржаја текста часописа, књига, зборника радова и других докумената, у библиографском цитирању, електронским дигиталним сервисима за кориснике, све до гласовних асистената и других алата у библиотечком пословању. Имплементација машинског учења у библиотечкој делатности и дигиталним ресурсима представља предност у погледу доступности и очувања библиотечких колекција, њихове видљивости, промоције и пружању онлајн библиотечких услуга корисницима на даљину и достизања неких креативних резултата, али представља и бојазан од губитка традиционалне улоге библиотекара као информационог посредника. Иако иновативне технологије отварају и нове радне позиције, улога библиотекара је незамењива док се употребљава вештачка интелигенција са уским опсегом способности, све док се не буде употребљавала вештачка дубока интелигенција или суперинтелигенција, чији утицај на људство и способности за сада остају неизвесни.
Машинско учење у библиотекама се увелико примењује кроз одређене програме, односно алгоритме који се односе на: референсне услуге, класификацију и каталогизацију, индексирање и друго. Преко кључних речи и историје читања, препознавањем обрасца, стварају се препоруке за читање. Користећи онлајн машинско учење могуће је и креирање садржаја, радова помоћу кључних речи, наслова итд. Практичне предности употребе вештачке интелигенције су у погледу доступности услуга у библиотекама, обраде и управљања информацијама. На пример, оптичко препознавање карактера омогућава претраживање корпуса књига на страницама дигиталних библиотека. У оквиру платформе Транскрибус развијени су алгоритми машинског учења који препознају руком писане карактере и омогућавају даље рашчитавање и претраживање текста.
Разлика између човекове интелигенције и вештачке интелигенције је у томе што је човек иновативан – може да ствара ни из чега, док вештачка интелигенција не може измислити ништа ново, нити садржи некакву нову оригиналну мисао. Услед хиперпродукције текстуалних и визуелних радова у дигиталном формату, вештачка интелигенција тј. чет-ботови и генератори текста, радова и слично репродукују већ постојеће елементе, бесконачно их преслажући. У новембру 2022. године интензивно је популаризован нови софтвер „ChatGPT” – Chat Generative Pre-trained Transformer, до сада најразвијенији софтвер вештачке интелигенције за обраду језика који има текстални и говорни интерфејс. Тренирани алгоритми овог софтвера подражавају разговорне интеракције, функционишу тако што препознају обрасце комуникације истовремено генеришући текст који црпе из складиштених огромних количина података. Представља моћан алат чији су одговори на упит садржајнији од Гугл претраживача, а Гугл компанија такође припрема за тржиште један овакав чет-бот систем који омогућава људима да комуницирају са софтвером. Компанија Оpen AI, стоји иза овог иновативног алата и непрестано развија његове побољшане верзије.
Употреба чет-ботова је неограничена, а корисници их употребљавају за писање есеја, за писање поезије и прозе, компоновање музике, писање стручно-научних радова, сажимање текста, креирање више верзија једног текста, креирање слика, аудио и видео материјала, за прављење програмских кодова. Док одговара на упите, софтвер учи на грешкама и препознаје нове обрасце – задајући му задатке, тренирамо машину. Употреба ових софтвера има значајну примену у писању разних текстова, што изазива и етичке проблеме. Све је теже утврдити да ли је текст писао човек или га је генерисала вештачка интелигенција. Због ове чињенице паралелно се развијају софтвери за плагијаризам који детектују машински написане текстове. Из свега овога произилази чињеница да употреба чет-ботова мора бити регулисана правним и етичким начелима. Недостају етичке смернице за примену вештачке интелигенције, које се тичу и ауторског права и ограничења њене употребе, али и чињенице да нису јавни сви принципи на којима функционише вештачка интелигенција.
Изазови које је вештачка интелигенција проузроковала су некритичко преписивање, усвајање погрешног учења и бојазан од сузбијања индивидуалне свести. Некритичка употреба вештачке интелигенције која уместо нас пише и тумачи неки текст, посебно код младих у развоју, може довести до губитка низа аналитичких способности. Широко доступне нове технологије примарно намењене за унапређење људског интелекта дистопијски нас воде у неизвесност, где машина ради интелектуални посао уместо нас.
Нове технологије, које се динамично развијају, имају далекосежне последице по друштво и науку, извесно је да ће одређена занимања на тржишту рада нестати. Поуздано се зна да одређене компаније код нових радних позиција ранкирају пристигле биографије кандидата уз помоћ вештачке интелигенције. Не тако давно вештачка интелигенција је представљала сан о човековој далекој будућности – утопија трансхуманизма. Сведоци смо да овај убрзани развој вештачке интелигенције већ представља дистопијски начин живота, јер дубока вештачка интелигенција подразумева и способност самопрограмирања, а сами чет-ботови могу да остваре међусобну интеракцију.
ДОСТУПНИ ЛИНКОВИ АПЛИКАЦИЈА КОЈИ ФУНКЦИОНИШУ ПОМОЋУ ВЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ:
- Интеракцијско анализирање научних радовa
- Писање есеја
- Одговори пронађени у књигама
- Превођење текста са фотографија
- Осмишљавање логоа
- Уређивање аудио снимака
- Подкаст који је креирала вештачка интелигенција
- Уобличавање презентације
- Креирање профилних фотографија за друштвене мреже
- Креирање видеа за друштвене мреже
- Повећање резолуције слике
- Генерисање алтернативног начина да се искаже реченица
- Аутоматско сажимање садржаја текста
- Вештачка интелигенција за визуелне уметности
- Препознавање музичке композиције
Љубица Петковић библиотекарка ДОЦ-а
Обрада слика уз помоћ вештачке интелигенције
Последњих месеци америчка истраживачка лабораторија за вештачку интелигенцију Open Ai, развија нови систем вештачке интелигенције који је у могућности да креира реалистичне фотографије и уметничка дела, уз помоћ кратког објашњења на природном језику. У стању је да комбинује различите концепте, карактеристике и стилове, начини измене на фотографији и прошири композицију већ постојеће слике. DallE2 је за сада најразвијенија опција, али ни друге платформе много не заостају.
Генератор уметничког дела и креирање слике уз помоћ текста, можете пронаћи на многим другим платформама на интернету, међу којима су најпопуларније: Open.ai Hotpot.ai, Crayon, Midjourney итд. Чак и Canva, платформа за графички дизајн, развија ту услугу, која је тренутно доступна међу бесплатним алаткама.
Корисна платформа која ради на сличном принципу је и Magic eraser који у неколико кликова, уз помоћ вештачке интелигенције, уклања нежељене објекте са фотографија. Све што је потребно да урадите јесте да upload-ујете фотографију, мишем означите објекат који желите да се уклони и остало ће програм урадити за вас.
Уколико су вам потребне једноставне иконице, а нисте вешти у цртању, Гугл је развио платформу AutoDraw која, док цртате, препознаје обрисе и нуди вам готове инконице по узору на вашу скицу, које можете да „скинете” и користите за ваше потребе.
С обзиром да је база података из које алгоритам учи и креира нови садржај – интернет, појављују се разни проблеми. За почетак, не можемо бити сигурни из ког извора и у којој мери је AI преузео узорке креирајући слику, што за собом вуче питање ауторских права. У складу с тим, није решено ни питање тога ко је власник новонасталог дела. За сада, оно што креирате на овим платфомама можете да користите у које год сврхе желите, али вашу креацију такође може да користи и било који посетилац сајта, као и компанија која поседује вештачку интелигенцију.
Појавом оваквих алата, поставља се питање да ли ће графички дизајнери остати без посла или да ли ће пасти цена рада? За сада су ове прогнозе неизвесне, али по свему судећи, врло брзо ћемо сазнати.
Са друге стране, способност ових и сличних програма (NightCafe, StarryAI, Pixray) да имитирају сликарске технике познатих уметника и опонашају стилове из историје уметности, поставља питање како ће изгледати ликовна уметност у будућности виртуелних уметника? Како бисте креирали (уметничко) дело потребно је само да задате програму прецизне инструкције и он ће вам за неколико секунди израдити више примерака од којих можете изабрати онај који је најсличнији вашој идеји и дорадити га. Поред тога, није неопходно да познајете технику или имате опсежно знање из историје уметности да бисте успешно имитирали неки сликарски стил. Иако се многи ствараоци ослањају на традицију, чак и када „цитирају” друге уметнике, имају за циљ да створе нешто ново. Када вештачка интелигенција „ствара” можемо се запитати да ли то дело уопште може бити оригиналано? С обзиром на то да „ствара” тако што од извора са интернета преузима делове и тако прави својеврсни „колаж” чије изворе не можемо утврдити, питамо се да ли је настала креација својеврсна „алгоритамска мешавина” без икакве вредности или је у питању нова техника будућих уметника, чија дела ћемо једнога дана проналазити у галеријама.
Александра Роквић библиотекарка ДОЦ-а
Електронска лексикографија и електронски речници
Дигитализација лексикографских колекција имала је за циљ да академске информације учини лако доступним свима. На овај начин широј јавности су доступна електронска издања лексикографске културноисторијске баштине, која се налазе у фондовима библиотека. На интернет страницама Дигиталних библиотека Народне библиотеке Србије и Библиотеке Матице српске доступни су Српски рјечник, Вука Стеф. Караџића и Рјечник из књижевних старина српских, Ђуре Даничића. Српски лексикографски портал Расковник садржи српско лексикографско наслеђе и представља платформу за упоредна истраживања српске лексике. На многим интернет страницама институција, удружења и других организација доступни су електронски терминолошки речници, појмовници струка који немају штампана издања, а чији су аутори стручни делатници; нпр. Речник библиотекарства и информационих наука на интернет страници Народне библиотеке Србије. Поједини електронски речници и енциклопедије нова издања објављују само у облику електронске публикације (нпр. Оксфордски речник енглеског језика).
Онлајн енциклопедије су због шире доступности и могућности мултимедијалних садржаја досегле велику популарност у односу на штампане. У електронском издаваштву, енциклопедије су први формати који су укључили мултимедију и интерактивне елементе. Штампана едиција енциклопедије Британика и едиције Ларус енциклопедија, које су представљале велику материјалну вредност за библиотеке и кориснике, данас су доступне и на интернету. Велика руска енциклопедија општег типа у 36 томова, издата од 2004. до 2017. године доступна је у електронском облику; Велика совјетска енциклопедија, објављивана од 1926. до 1990. године и Енциклопедијски речник Брокхауса и Ефрона објављиван од 1890. до 1907. године, доступни су онлајн. Енциклопедија Американа, објављивана од 1829. до 1833. године доступна је на Америчкој дигиталној библиотеци која се развија од 1997. године и која архивира датотеке које су у отвореном приступу на интернету. Италијанска енциклопедија науке, књижевности и уметности, позната као енциклопедија Трекани, по аутору, која је објављивана од 1929. до 1936. године, доступна је и у електронском облику. Encyclopedia Mythica је интернет енциклопедија митологије, фолклора и легенди, основана 1995. године. Православна енциклопедија у издаваштву црквено-научног центра Руске православне цркве од 2000. године излази у штампаном издању, а доступна је и у електронском формату. Развој референсне литературе започео је објављивањем Дидроове и Даламберове опште Енциклопедије у 32 тома која је данас доступна у електронском формату. Енциклопедија Станоја Станојевића је дигитализована и доступна на страници Дигиталног репозиторијума Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”. Оформљен је и обједињени претраживач референсних извора на више језика.
Развој савремених технологија омогућио је већу доступност секундарних и терцијарних публикација на личним рачунарима и мобилним уређајима. Аутоматизација библиотечких услуга проузроковала је потребу мењања приступа и доступности референсне збирке. У великом броју, референсне публикације могуће је пронаћи на интернет страницама.