ВЕЛИКА ОЧЕКИВАЊА
Филм са којим ћемо започети филмске пројекције у ДОЦ-у је адаптација романа „Велика очекивања“ Чарлса Дикенса. Филм је режирао Дејвид Лин, а сценарио потписују Ентони Хавелок-Алан, Сесил Мекгиверн, Роналд Нини, Кеј Волш и Дејвид Лин.
Од мноштва филмских и ТВ адаптација чувеног Дикенсовог романа, издваја се она из 1946. која је постигла култни статус. Роџер Еберт правилно примећује да сваки режисер који се прихвати посла адаптирања било ког Дикенсовог дела, може да увиди да је већи део посла већ урађен за њега. Дикенсови карактери тако су живо и једноставно скицирани, да ми немамо проблем да их замислимо. Оно што ову адаптацију издваја од других (и то не само Дикенсових!) јесте што успева да створи слику и исприча причу која се не коси са оном коју ми већ поседујемо након читања романа. Сећам се, када сам први пут погледао овај филм да сам био одушевљен подударањем са осећајем који је роман оставио на мене: упечатљиве сцене на гробљу са одбеглим робијашем, гротескни амбијент виле гђице Хавишам, атмосфера Лондона из тридесетих година 19. века, подвојеност Естелиног лика – све је било баш онако како сам замишљао.
Прича прати Пипа (ког игра Џон Милс) којег налазимо у кући сиромашног али доброћудног провинцијског ковача Џоа Гаџерија (Бернард Мајлс), који лутајући по мочварама наилази на одбеглог робијаша којем уз заклетву прибавља неколико ствари. Недуго затим, робијаш је ухваћен, а Пип добија позив да оде у оближњи замак на позив богате даме да се игра са њеном штићеницом, младом Естелом (Џин Симонс). Гђица Хавишам (Мартила Хант) усвојила је Естелу и испланирала окрутну освету за неправду начињену њој много година раније. Од те неправде све у старом замку је стало и све је остављено онако како је изгледало тог кобног дана, сатови су заустављени, намештај, завесе, чак и храна која је сервирана тог дана остала је на трпези. Једног дана у ковачеву кућу долази познати енглески адвокат који саопштава Пипу да треба да оде у Лондон да се образује и да постане „прави џентлмен“, његово образовање и сви трошкови плаћени су од стране доброчинитеља који жели да остане анониман.
Филм је био номинован за пет Оскара а освојио је два: за најбољу сценографију и најбољу фотографију у црно-белом филму. На листи сто најбољих британских филмова Британског филмског института, „Велика очекивања“ су заузела пето место. На поменутој листи налази се чак седам филмова Дејвида Лина.
Дејвид Лин (1908-1991) несумњиво спада међу најбоље режисере своје генерације (по некима и најбољи). Две године након „Великих очекивања“ урадио је адаптацију још једног Динексовог романа – „ОливерТвист“. „Мост на реци Квај“ из 1957. године освојио је седам Оскара, укључујући и Оскара за најбољи филм. Наредни филм, „Лоренс од Арабије“ номинован је за 10 Оскара, од којих је освојио седам, међу којима су Оскари за најбољи филм и најбољу режију. Режисери као што су Стенли Кјубрик, Џорџ Лукас, Стивен Спилберг, Ридли Скот и Мартин Скорсезе навили су Лина као једног од најбољих режисера и инспирацију за сопствено стваралаштво.
Филм можете погледати у Дигиталном омладинском центру (Војводе Путника 1) у среду 23.2. у 19 часова.