Мимови (I део)

Порекло мима

Реч мим (енг. meme) први пут користи Ричард Докинс у књизи Себични ген (The Selfish Gene), објављене 1976. године (код нас објављена 2008, у издању Хеликса). Књига се бави идејом гена као еволутивне константе којом се објашњава идеја опстанка и развоја како животињских, тако и људске врсте. Сматрајући да је „генетска еволуција“ неспособна да објасни појаву и развој култура[1] у свету, он уводи идеју о јединици аналогној гену која би била у могућности да објасни овај феномен – мим.

Реч мим Докинс изводи од  речи „mimeme“, која је и сама изведеница настала од μίμημα грчке речи за опонашати[2], скраћујући је на meme. И под њом подразумева „идеју јединице културне трансмисије, односно јединицу имитације“[3]. Мим као такав аналоган је гену, евлоутивном трансмитеру (енг. meme gene). На истом месту даје упутство за изговор: треба је изговарати тако да се римује са eнглеском речју cream (/kriːm/). Ако бисмо пренели овај изговор на српски језик, реч би требало изговарати мим (а не меме или мем).

Примери мимова коje Докинс даје су мелодије, идеје, фразе, начин одевања, начин прављења лукова или лонаца итд. Метод, којим се мимови преносе у друштву јесте имитација – ако је нешто у одређеној култури добро или функционално, постоји тенденција да се то преноси даље. Другим речима, ако је идеја или концепт ваљан – био то начин прављења лонаца или одређена филозофска идеја – други људи ће је реплицирати и развијати. Добар пример је развој говорног језика: иако без проблема можемо причати са нашим непосредним прецима (оцем, мајком, бабом, дедом, прадедом, прабабом), конверзација са прецима од пре неколико стотина, а поготово хиљаду и више година, била би проблематична из више разлога. Еволуција овог културолошког феномена, не може се објаснити генима, и у том смислу културни тансмисер је оно што Докинс назива мимом.

Докинс и интернет мим

Koja je веза између овако конципираног мима и онога што данас сматрамо мимом у популарној култури? По свему судећи, оно што данас сматрамо мимом нема пуно везе са концептом и улогом мима коју је Докинс дефинисао 1976. Међутим, уочавамо одређене сличности.

Када помиње начин опстајања културних образаца он каже како мимови који су најуспешнији у копирању и преношењу постају најраспрострањенији у култури. Aко ово применимо на интернет, намеће нам се поређење са модерним виралним мимовима. У интревјуу који је дао часпису Wired 2013. на питање шта мисли о томе што је интернет присвојио мим, Докинс каже:

Значење (интернет мима) није толико далеко од оригинала. То је све што постаје вирално. У оригиналном oбјашњењу речи мим у последњем поглављу Себичног гена, заправо сам користио метафору вируса. Дакле, када неко прича о нечему што постаје вирално на интернету, то је управо оно што је мим и изгледа као да је та реч присвојена за подскуп тога.[4]

На другом месту он се пак не слаже са поређењем и каже како је идеја „покрадена“:

Интернет мим је отмица оригиналне идеје. Уместо да мутирају насумичним променама и шире се путем дарвинистичке селекције, интернет мимови се намерно мењају људском креативношћу. Не постоји покушај прецизности копирања, као код гена – и као код мима у његовој оригиналној верзији. У отетој верзији, мимови се намерно мењају, уз пуно знање особе која врши промену.[5]

Интернет је засигурно присвојио и модификовао мим, и он се развио и одвојио од оригиналног значења. На тај начин он је, парадоксално, постао пример појаве коју је Докинс хтео да објасни конципирајући га.

Мимови пре интернета

војник пише Килрој је био овде. Слика преузета са: https://americacomesalive.com/kilroy-story-world-war-ii/

„Килрој је био овде“  (Kilroy was here) можемо назвати ако не првим, онда једним од првих мимова који су постали „вирални“ (у оригиналном значењу термина – ширити се попут вируса). Током Другог светског рата, графит фигуре са истуреним носом преко ограде почео се појављивати на ратиштима у Европи и на Пацифику. Графит је често био праћен текстом „Килрој је био овде“. Оксфордски речник каже да је фраза „први пут је коришћена у Другом светском рату, али се не зна ко је био Килрој, па чак ни да ли је био права особа“.[6]

Једна од највероватнијих варијанти приче о овом графиту каже да је аутор мима Џејмс Килрој (1902-1962). Килрој је био инспектор војне опреме у САД-у током Другог светског рата који је на провереној опреми остављао натпис, уз који је после почео додавати познати цртеж. Ово је радио јер је уобичајени начин којим су инспектори остављали обележје да је опрема прегледана био фаличан, и напослетку је долазило до проблема јер је неко саботирао опрему. Како је све више војне опреме било послато на фронт, амерички војници су преузели натпис и почели га исписивати на местима која су посетили током рата. Натпис је служио и другој сврси, када би видели да је негде исписан, војници су знали да је на том месту била америчка војска.

Мимови и ауторство

Била ова прича истинита или не, интересантно је да је ауторство, као и код интернет мимова, проблематично. Ово можемо објаснити чињеницом распрострањености мимова, односно њиховом виралности (у смислу ширења попут вируса). Уколико нам аутор није недвосмислено познат – као на пример,  код видео снимака – реплицирањем садржаја великом брзином широм света, готово је немогуће ући у траг оригиналном извору. 

Вирални шаблон за мим на којем је човек који трепће (blinking white guy) адаптиран је на хиљаде пута. Човек који се налази на слици у једном интервјуу је изјавио:

„Не осећам се као да више имам икакво власништво над тим, нити да сам икада имао.“[7]

Ово је карактеристично за све виралне мимове. Чак и тамо где су нам аутори познати, њихови мимови настављају живот независно од свог аутора. Брзина којом се информација копира и модификује нужно доводи до овога. Ауторска права је готово немогуће заштити када су у питању мимови. Одређени сајтови стављају жигове на мимове који се појављују на њиховом сајту али упитно је колико и њима можемо веровати.

УСКОРО Мимови II део

[1] Докинс под културом подразумева њено најшире значење, и користи реч у научном смислу. Под њом подразумева идеје, матрице друштвеног понашања и интеракције независне од биолошких фактора (религије, политичке идеје, филозофске концепте, језике итд), оно што је, како верује, дистинктивно људско.

[2] Старогрчки μίμημα [míːmɛːma] mīmēma, „имитирана, опонашана ствар”

[3] Richard Dawkins, The Selfish Gene, Oxford University Press, 1976. 192 стр.

[4] https://www.wired.co.uk/article/richard-dawkins-memes

[5]  https://web.archive.org/web/20130722205208/http://www.wired.co.uk/news/archive/2013-06/20/new-directors-showcase

[6] https://www.oxfordlearnersdictionaries.com/definition/english/kilroy-was-here

[1] Why do memes matter? – Glad you asked S1: https://www.youtube.com/watch?v=bYJZA86dPEo&t=79s&ab_channel=Vox

Милан Максимовић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *