Мимови (III део)

У првом и другом делу чланка истраживали смо историју и форме мимова од Докинсовог конципирања мима 1976. године па до данас. У овом чланку испитујемо вредносни аспект мима и функције које мим има у савременом друштву.

Аксиологија мима

Како бисмо дошли до одговора морамо се прво вратити до Докинсове књиге Себични ген. Овде се налази прва дефиниција мима: јединица културне трансмисије. Аналогија са геном је у преносивости: као што се гени преносе са тела на тело и одговорни су за биолошку трансмисију, тако мимови скачу и преносе се са ума на ум, и одговарају културној трансмисији. Још једном ћемо подсетити да се култура овде схвата у најширем могућем смислу.

Под „успешности“ гена и мима подразумева се, у ствари, дарвинистички концепт који искључује вредновање. Гени и мимови се преносе, били они добри или лоши, то је у еволутивном дарвинизму небитно. И када Докинс прича о „ономе што је у култури добро“, он заправо мисли на оно што је способно да се реплицира, односно преноси.

Контра-мим

У овом смислу значајан је Годвинов чланак из 1994. године у ком он полемише са Докинсовом концепцијом мима. Смештајући је у аксиолошку раван он ствара концепт контра-мима, средства за борбу против „лоших“ мимова. Под лошим мимовима он подразумева штетне идеје и концепте, и поставља питање о одговорности:

Ако је могуће створити ефикасне контра-мимове, постоји ли морални императив да се то учини? Када видимо да пролази лош или лажни мим, да ли треба да се потрудимо да га сузбијемо контра-мимом? Да ли имамо обавезу да унапредимо своје информационо окружење? Наше друштвено окружење?

Иако је по овом питању до сада много тога урађено, оно изнова добија на значају са изазовима које савремено друштво данас поставља. Ове изазове представљају интернет феномени попут „лажних вести“, „woke“ идеологије, „PC“ културе (тј.култура политичке коректности), разних теорија завере,  и цео идеолошки дискурс који се са запада почео преливати у остала, па и у наше друштво. Посебно са хистеријом која је настала са вирусом који је захватио планету 2019. Сви ови феномени су са масовношћу интернета добили простор, а људи који их заступају средство да се повежу и организују. Интернет мим представља један начин да се на овакве појаве одговори на специфичан начин. Са једне стране хумором, а са друге посебном врстом „ангажмана“, који ће својеврсном артикулацијом довести у питање ове појаве, а посебно њихове екстреме.

Годвинов закон

Годвинов закон представља један рани покушај да се у теорији артикулише начин мим одговора и да се сумира његов практични учинак. Вредносни аспект мима, Годвин проблематизује развијајући оно што је назвао „Годвинов закон нацистичких аналогија“, или аналогија са нацистима (у оригуналу „Godwin’s Law of Nazi Analogies“). Закон гласи:

Како онлајн дискусија расте, вероватноћа поређења која укључује нацисте или Хитлера приближава се јединици.

Овај контра-мим, у суштини мим схваћен на докинсовски начин, Годвин је тестирао тако што је у разне групе и форуме убацио ову идеју. Мим је почео да се развија и шири, и чак је превазишао његова очекивања. После извесног времена, до њега је дошао у измењеној форми:

Корисност онлајн дискусије је готова када дође до поређења са нацистима.

Касније у теорији прихваћен, овај „закон“ добио је своје варијанте. Међутим десило се још нешто, Годвин је уочио да ако је мим могуће употребити на овај начин, постоји могућност да се он уместо на „добар“ користи и на начин који може нанети доста штете. Он може утицати на цене на берзи на пример.

Управо се ово недавно десило деоницама неколико компанија из САД-а када је на Твитеру уведена пракса да свако може да купи легитимитет преко значке која ће значити да је то верификован члан или налог. Тако су се појавили многи лажни налози компанија, који су објављивали лажне вести, правили мимове и шале, и на крају начинили милионске штете.

У доста случајева корисници који су купили ову значку указаливали су на недостатке овог система, али и на неправде у пословању појединих компанија (на пример превелике цене инсулина у Америци) и на тај начин скренули пажњу јавности на велике проблемима у друштву. 

Компаније и мимови

Компаније су током протекле деценије уочиле колики потенцијал лежи у мимовима и почеле да их користе у маркетиншке сврхе. Конвенционална реклама често уме бити наметљива, приморани сте да је гледате или слушате, било онлајн или путем конвенционалних медија, док вирални мим досеже милионе људи, који често сами деле садржај међу собом.

Међутим трик је у томе како направити такав мим који ће људи желети да деле, а у исто време рекламирати неки производ или услугу. Почетком прошле деценије појавио се читав низ маркетиншких агенција које се баве производњом и продајом мимова у рекламне сврхе. Ове агенције служе разним техникама и тактикама како би ненаметљиво пласирале производ путем мима-рекламе. Обожаваоци мимова углавном ће умети да препознају када је нешто мим а када је реклама прерушена у мим, али често ова граница уме бити добро скривена. Ако добро размислите, сетићете се да сте у доста мимова видели неки бренд.

Ове агенције често умеју само да позајме мим форму (мим шаблон на пример) и да у њу уметну садржај рекламе, који на шаљив начин рекламира њихов производ, и да ову рекламу у виду мима пласирају путем других медија, попут билборда, на пример. Мим форма је овде само основа, коју ће свако препознати, и у том случају оне су искреније, то јест, не скривају да је у питању реклама; самим тим овакве рекламе често боље пролазе код публике.

Dank мимови

Занимљиви у овом смислу су такозвани Данк мимови. Данк мимови (dank memes) су мимови код којих је комични ефекат повећан до апсурда и бесмислице. Они су интенционално бизарни и намењени су углавном тврдокорним фановима мим културе.

Код њих се често пренаглашавају одређени формални аспекти слике или видеа (сатурација или засићење, на пример) или се слика намерно више пута компресује како би се створио лош квалитет. У видео формату користе се агресивне технике манипулисања звуком и видеом (дисторзија, „клипинг“ звука, ефекти наглог мењања спектра боја, зума и сл).

Овим агресивним техникама наглашава се један реакционарни, мета-ниво, мима. Када мим постане толико пута искоришћен, његова посебност и комика се временом губи. Како би нагласили истрошеност мима и од њега створили нешто ново, они праве данк мимове.

Овај, у неку руку, екстрем, представља логичну реакцију на утврђене „меке“ мимове и мимове-рекламе за широке масе. И, ако узмемо развој мима у последњих десетак година, видећемо да је мим поред комике увек садржао и одређени субверзивни квалитет који је временом почео да се губи. Мим заједница, створена још пре две деценије на 4chan-у и форумима инсистирала је на субверзивности мима, на његовом одступању од норме, отпору према људима које су они називали „нормалцима“, природно је створила данк мим, мим који није разумљив сваком и није за све. 

Мим и друштвена афирмација

Поред комике која се не може одрећи већини мимова, мишљења сам да мим, као културолошки феномен, садржи још једну битну функцију која завређује пажњу.

Виралне мимове деле милиони људи. Међутим, постоје мимови који нису свима разумљиви (као данк мимови нпр). Они су често друштвено специфични и важе само за одређену нишу, ужу сферу интереса одређене скупине људи.

У оба случаја мим може вршити и функцију потврде друштвене припадности. Друштвена валидација је „тенденција да појединци гледају у друге да виде шта други раде како би утврдили да ли је понашање нормативно и прикладно“. Када анализирамо овај аспект мима, видећемо да је ово чест случај. Чак и када се ради, а можемо рећи и посебно, када се ради о не тако популарним мишљењима која добро одговарају концепту мима. Због комбинација сликовне (image) и писане форме на имиџ маркоима, често у напетости или супротности али и поклапању ова два, мимови су изразито згодни за изражавање оваквих мишљењања.

Другим речима, ми без опасности можемо да нађемо друштвену валидацију у мимовима који не изражавају уврежена мишљења. Они се овде јављају као пропоненти слободе говора.

(Зло)употреба мима: жаба Пепе

Наравно, у великој слободи коју мим пружа јавља се и опасност да се ова слобода злоупотреби, што може довести до озбиљних последица. Ово десило са чувеним мимом  Pepe the frog (жаба Пепе).

Од безазленог цртежа симпатичне антропоморфне жабе по имену Пепе створени су симболи нацизма, цртеже Пепеа су носили људи на протестима у Хонконгу 2019 године. Дошло је до побуне у пар наврата, створен је покрет против „нормалаца“ назван “beta uprising“, корисници сајта 4chan преузели су одговорност када је дошло до пуцњаве у једној школи у САД-у у којој је неколико ђака страдало. Лига за повреду части (енг. Anti-Defamation League) „национална агенција за грађанска права и људске односе“) уврстила је Пепеа у базу података симбола мржње. Мет Фјури, творац Пепеа од тада је тужио Лигу и упустио се у правну борбу да поврати достојанство својој креацији.

Жабу Пепе (енг. Pepe the frog) створио је Мет Фјури (Matt Furie) 2005. године. Пепе је уз још неколико ликова био део стрипа под називом Boy’s club. Као мим први пут се појавио 2008. на сајтовима My space, Gaia online и 4chan. Око 2015. постао је један од најпопуларнијих мимова на сајтовима Tumblr и 4chan.

До ових друштвених појава дошло је присвајањем овог мима од стране идеологија које су јој дале статус симбола борбе за њихове циљеве. Идеологије које су користиле Пепеа некада су имале дијаметрално супротне и међусобно искључиве циљеве (ово можемо видети на примеру Хонконшког протеста и нацистичке апропријације).

Пепе жаба, један је од случајева када се мим из дигиталне сфере прелио у стварни свет. Трансформације које је доживео показују на који начин ова „јединица културне трансмисије“ присвајањем и уписивањем различитих значења може постати и опасан симбол за деструкцију.

Узгред, Пепе у оригиналном стрипу Мета Фјурија у једној ситуацији говори да је у реду бити другачији, чак и ако је некима то чудно, на питање зашто, он одговара: добар је осећај.

Управо под овим називом снимљен је документарац о овом чудесном путовању жабе Пепе, Feels good man из 2020. године, који топло препоручујем свим љубитељима мимова.

Милан Максимовић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *